U svom izlaganju je posebno napomenuo da se treneri trebaju što više baviti praksom. Po njemu, treneri su izuzetni ljudi, koji imaju moć i dužnost da menjaju ljude na dva načina: tehnički i bihevioristički (svojim ponašanjem, stavom, karakterom). Podsećajući se na razmišljanje o svetskim rekordima čuvenog trkača sa N.Zelanda, Džona Vokera, načeo je večnu temu-dilemu: ''Šta je važnije za sportistu (ili trenera) rekord ili pobeda? Brojne svetske rekorde nisu pratile i odgovarajuće pobede na velikim takmičenjima. (Pre bi se reklo da je te rekorde istrčao iz svog ličnog zadovoljstva, primedba autora članka). U svakom slučaju, i do jednog, i do drugog uspeha se dolazi mukotrpno, ali tri pitanja koja bi on, Frenk Dik, postavio svakom sportisti pre nego što počnu da treniraju i jurišaju ka postavljenom cilju su: 1) Da li znaš šta želiš? 2) Koliko to košta ? (ne gledajući samo materijalnu stranu) 3) Da li si spreman da platiš tu cenu? (materijalnu, emotivnu, socijalnu...) Na primeru jedne devetogodišnje devojčice koja je trenirala kod njega je takođe istakao razlike u pogledu ocene uspešnosti nekog rezultata. Ona je trčala 100 m za oko 18'' i stigla poslednja. Ona nije bila zadovoljna tim rezultatom i plasmanom, ali je on kao trener bio zadovoljan, jer je probila dotada zamišljenu brzinsku barijeru od 19''. U svakom slučaju, po njegovom mišljenju, svaka se trka treba trčati bolje od prethodne, i to u jakoj konkurenciji. Sledeći put je ta ista devojčica bila još malo bolja itd; svaki dan je bivala sve bolja i bolja. Ljude treba trenirati tako što im stalno nude novi i sve jači izazovi, a ne nuditi gotova rešenja. Današnja filozofija treninga je skoncentrisana na sportistu, a trener vodi taj proces, za razliku od njegovih trenera koji su bili ''tajanstveni'' i dajući mu samo ''dnevnu dozu'' treninga. Za razliku od njega i njegovih trenera, poznata teniserka Martina Navratilova je imala stalno oko sebe tim stručnjaka različitih profila, čiji se broj kretao od 16-24 (lekar, fiziolog, biohemičar, nutricionista, analitičar, savetnike za karijeru, za tehničku i taktičku podršku itd;), pa se može postaviti pitanje: Ko tu uopšte vodi proces treniranja? Njoj, kao i mnogima drugima, svetski poznatim sportistima, je Frenk Dik bio trener. Atletski višebojac Dejli Tompson je svakako jedan od najpoznatijih, ali su pored njega kao trenera koji je vodio njegov trenažni proces, postojali i drugi treneri, ''specijalisti'' za određenu atletsku disciplinu. Navodeći da je u našoj zemlji bilo izuzetnih trkača i trenera, kao što su to, Dane Korica i Prof. Dragan Petrović, primer povezanosti trenera i nauke. Svaki trener treba u sebi da poveže nauku i umetnost treniranja, a takođe mora postojati i jako jedinstvo trenera i takmičara. Iz svog iskustva i statističkih pokazatelja se pokazalo da 70% svetskih juniorskih osvajača medalja napušta atletiku posle 3 godine. Tu činjenicu objašnjava nedostatkom borbenosti, koju najtalentovaniji nisu nikad naučili, upravo zato što su bili talentovani i ''lako'' došli do medalja, a nisu ih sticali kroz veće izazove. Danas je potrebno oko 14 godina treniranja, da bi se ovojila najviša svetska odličja. Savremeni pristup procesu ''pravljenja medalja'' podrazumeva primenu tri sistema u radu: trenažni, prateći i prenosni (transfer sistem). Partnerski (partnership) sistem organizovanja svih učesnika u tom poslu je najbolji po njegovom mišljenju. Svakako, pri tome treba maksimalno iskoristiti savremene sisteme telekomunikacija i tehnologija. Može se biti dobar u bilo čemu, ali ne u svemu! Jedan biznismen je rekao za svoj posao, a to se može odnositi i na pravljenje altletskog vrhunskog rezultata: ''Uspeh je u stvari, sposobnost da se uči brže od konkurencije!" A brže se uči ako se ima pristup znanju svih prisutnih (u prostoriji, kancelariji, amfiteatru itd;). Iz toga sledi prosta činjenica: Ne može se biti nezavisan, već međusobno zavisan sa drugim ljudima. Kroz šalu, Frenk Dik se osvrnuo na reči pisca Mark Tvena, koji je rekao: "Kada sam imao 18.godina, nisam verovao da je moj otac tako glup. Kada sam imao 21.godinu, nisam verovao koliko je moj otac naučio za 3.godine!" A, u stvari, sin se za tri godine dosta promenio i naučio, kroz sopstveno iskustvo. Frenk Dik savetuje da čovek treba da živi po svojim kriterijumima, ako smatra da živi ispravno! Na početku ovako ozbiljnog posla treba postaviti nekoliko pitanja: 1. Koji rezultat želimo da postignemo? (za koliko godina, na primer) 2. Koliko treba da se radi da bi se taj rezultat postigao? 3. Šta je sve potrebno pri tome? (tehnička podrška itd.) 4. Da su trener i sportista spremni stalno da uče? 5. Nikada ne treba početnika dati treneru početniku, jer početak mora biti pravilan! Kada se govori o razvoju snage, treba uzeti u obzir da nju nikad ne treba pretpostaviti tehnici. Optimalna adaptacija čoveka na određeni trening je 6 nedelja, a adaptacija treba da se vrši za vreme oporavka, za razliku od stimulusa, koji se vrše za vreme vežbanja. Za oporavak treba koristiti šumu, plažu, svetlost... jednom rečju, sve ono što je prirodno i zdravo za naš organizam. Oni koji koriste doping su bolesni ljudi i njima treba pomoć (lečenje). Tehnički model mora biti ispravan - sve ostalo je improvizacija! Primera radi: Sebastijan Kou i Stiv Ovet, sjajni srednjeprugaši, su imali izvanrednu tehniku, koja se ogledala i rezultatski, jer su imali vremena ostvarena na 200 m za 0,5 s bolja od ostalih trkača na 800 m. Kada su u pitanju profesionalci, onda oni moraju uvek biti ponosni na svoju fotografiju, a to je samo fotografija pobednika. Najbolji svetski rezultati stalno napreduju, iz dana u dan, tako da nema opuštanja. Nekadašnji muški rekordi su danas već na nivou ženskih rekorda. Za razliku od naše zemlje, u V.Britaniji organizacije kao što je ''Lutrija'' ulažu mnogo u sport i to nije slučajno, jer je on izuzetno profitabilan. Zahvaljujući se na predavanju koje je održao našim studentima, dugogodišnji saradnik i prijatelj Frenka Dika, prof. dr. Dragan Petrović je istakao, da je trenerski posao najteža delatnost ljudskog roda, a njegovim mišljenjem se možemo prikloniti, jer iz njega govori višedecenijsko iskustvo i znanje. |
